Izveštaj sa uspona na Triglav 16.-20. 10.2008.
Datum održavanja akcije: 16. – 20. oktobra 2008.
Spisak učesnika PD Sandžak:
Vodiči: Vladislav Matković, Nermin Spahić
1. Spahić Nermin
2. Muminović Sead
3. Šarenkapić Mehmed
4. Vapljanin Zijahudin
5. Fetahović Emir
6. Tankosić Ibrahim
7. Jandrić Mirsad
8. Demčović Fahir
9. Serezlić Ruždija
10. Mustafić Nedžib
11. Demović Ertan
12. Nermin Čavić
13. Spahović Murat
14. Esad Muminović
15. Škrijelj Ismeta
16. Lukač Hidajet
17. Hafuzi Haki |
Vremenski uslovi : Ceo četvrtak je bilo lepo vreme, međutim kad nam je bilo potrebno, nije ga bilo – u petak ujutru je počela kiša, izmaglica, susnežica nas je pratila sve do Konjskog sedla. Krajem dana su se sivi oblaci počeli razilaziti sto je probudilo nadu da cemo se na Triglav peti po lepom vremenu. Na Kredarici je vec bilo vedro.
Subota dan uspona – svanuo je prelep, vedar dan, odličan za uspon. Lepo vreme nas je pratilo do povratka kući.
Opis akcije - Polazak je zakazan za 12: 00 h ispred robne kuće Pazarka. Sva planinari su bili na vreme na zbornom mestu, i veoma dobro raspoloženi. Zakupljenim minibusom do Beograda smo krenuli oko pola jedan. Posto smo stigli sat vremena ranije u Beograd, svratili smo do „ Gore“ radi kompletiranja opreme. U predviđeno vreme smo krenuli put Slovenije. Na graničnim prelazima nije bilo dužeg zadržavanja, tako da smo oko 08:00h bili na Rudnom Polju. Grupa koja nije planirala uspon na Triglav, sedam planinara iz našeg društva, ostali su u autobusima i krenuli u Ratače kod planinara društva Lisca iz Sevnica, naših domaćina. Po maglovitom i tmurnom jutru, krenuli smo ka Kredarici. Preko Jezerceta i Studorske prevali (1892m) idemo ka Vodnikovom domu(1817), gde je planirana duža pauza. Dom je zatvoren, ali je zimska soba uvek otvorena, tako da je koristimo za presvlačenje mokre odeće i dopunjavamo čuturice jer se voda u Kredarici plaća. Nastavljamo siparom i stenom ka Konjskom sedlu, nailazimo na prva obezbedjenja klinove i sajle. Kod neiskusnijih planinara to izaziva manju nelagodnost, pa usporavamo i kreemo se u grupi sa domaćinom Mladenom iz Novog Mesta. Od Konjskog Sedla putevi se granaju ka domu na Kredarici , Planici, Krmi...
Predveče stižemo na Kredaricu. Kredarica je i meteoroloska stanica i tokom cele godine je otvoren. Van sezone su prisutna po dva dežurna meteorološke stanice. U domu ostaju po petnaest dana. Kompletne zalihe kao i samo osoblje dovoze helikopteri, tako da su cene hrane i pića znatno veće nego inače ( čorbice od 4 – 8 eura, voda 0,5l 2,5eura, pivo 4 eura...). Veceramo i smestamo se u višekrevetnu sobu.
Ustajemo u pet i spremamo se za uspon. Početna ideja je bilada se penjemo severnom stranom, međutim cela strana je bila pokrivena snegom i ledom, Mladen nam je savetovao da ne polazimo, jer se većina klinova i ne vidi. A nismo nosili ni dereze, pa bi bilo i suviše rizično da krenemo tom stranom. Odlučili smo da pokušamo sa južne strane. Spuštamo se do raskrsnice, i krećemo ka domu Planika (2401m). Sa južne strane ni traga od snega. Stvari ostavljamo kod doma, Ibrahim i Ertan odlučuju da ne idu na uspon. Markiranom stazom, penjemo se do grebena. Na samom grebenu povremeno se javljaju sneg i led, koračamo veoma oprezno. Postoji i velika opasnost od odrona. Gde god postoji obezbeđenje, koristimo pupčanike. Grupa se malo razdvojila tako da na sam vrh stižemo odvojeno. Od osam iz našeg društva , koliko nas je krenulo na vrh petorica nas je već na vrhu, sa nestrpljenjem očekujemo i ostale. Najzad se na grebenu Malog Triglava, pojavljuju Nermin Čavić i Emir. Radost je posebna jer su obojica prvi put na ovoj vrsti uspona i visini. Zijaudin je odustao zbog bolova u kolenu, i nije želeo da rizikuje.
Sa vrha Triglava se pruža fantasičan pogled na Jalovec, Škrlaticu, Razor... U daljini se nazire i Grosglokner. Vreme je idealno , pa ne žurimo sa silaskom, čestitamo jedni drugima, slikamo se ...
Spuštanje je vrlo oprezno zbog mogućih odrona mestimičnog snega i leda. Kod Planike možemo da proslavimo. Posle kraće pauze nastavljamo put Konjskog sedla, Krme do Kovinarske koče. Iscrpljeni se smeštamo u autobus i idemo u dom Ratače, gde su nam po programu domaićini spremili doček. Ponovo se okuplja kompletna ekipa a kasnije nam se pridružuju Tanja i Klemen, naši prijatelji sa Prokletija. Veselje je trajalo do kasnih sati.
Ujutru po doručku, se pakujemo i polazimo ka Bledu. Dan je prelep i pravo je uživanje razgledanje starog grada i jezera. Posle podne krećemo ka Beogradu. A iz Beograda minibusom do Novog Pazara. Umorni ali zadovoljni, kući stižemo rano ujutru.
Nerko Spahić
|
